Верује се да је масажа примењивана у далекој прошлости у јужној Африци, Египту, Вавилону, Асирији, Индији, античкој Грчкој и Риму.Ајурведска сведочанства из деветог века пре наше ере говоре о примени масаже, док подаци из старог Египта указују на то да се масажа примењивала још у 12. веку пре наше ере. У свим језицима сама реч масажа има слично значење. На француском глагол массер значи утрљавати; арапска реч масс значи додиривати, пипати; на хебрејском машеж значи опипавање, док на грчком массо значи стискање рукама; у латинском масса значи притискање прстима.Први писани трагови о масажи могу се наћи чак три хиљаде година пре н.е. Називала се Неи Јинг и садржала најраније кинеске идеје о масажи.
Индијска књига Ајур Веда, написана 1800 година пре н.е, описује масажу као трљање и шампонирање које препоручују за оздравјење тела. У многим египатским, персијским и јапанским књигама помиње се добробит и корисност масаже
. Масажа с утрљавањем различитих етеричних уља или масти била је позната и у старој Грчкој. Још је Хомер описивао да је Цицеја мазао Одисеја различитим етеричним мастима.Терапеутску масажу први уводи Херодонас, Хипократов ученик, за лечење разних истегнућа.
Из древне Грчке масажа је пренета у древни Рим. Гален је многе проблеме мишића третирао масажом. Масажа је у древном Риму примењивана у медицинске, али и у војне и спортске сврхе, као и у свакодневном животу. Римљани су неговали хедонизам и све што је доносило угодност и пријало чулима.За разлику од древне Грчке и Рима. Европи масажа није била у широкој употреби све до почетка 19. века.У Средњем веку масажа није била популарна, јер је интересовање за људско тело и физичко здравље изгубило упориште у медицинским круговима. Срећом, са појавом Ренесансе вратило се интересовање за људско тело и његово здравље. Како је медицинска професија поново добила заслужено место, тако се и потреба за масажом поново вратила. Многи терапеути су је укључили у свој начин лечења. Метода Амброза Пара била је толико успешна да је он постао терапеут четворици краљева Француске. Терапеут Марије, краљице Шкотске успешно је 1566.године опоравио њено тело, употребом свог метода масаже. Сматрало се да је била врло болесна и очекивало се споро оздрављење.
Пер Хенрик Линг, Швеђанин, путовао је у Кину и вратио се у своју земљу са новим техникама масаже што је касније постало познато под именом Шведски третман покрета или Шведска масажа коју данас познајемо.
Без обзира на древно порекло ове методе, научно објашњење њеног дејства на људски организам није постојало све до друге половине 19. века, када долази до правог процвата примене масаже. Оснивачем савремене терапеутске масаже сматра се руски лекар Заблудовски, који је спровео истраживања о примени и дејству масаже, говорећи о њеном доприносу терапији и о томе када је треба примењивати.Шездесетих и седамдесетих година, масажа је постала снажан агенс за личну промену здравственог стања, захваљујући холистичкој и интуитивној техници масаже-повезивање ума, тела и духа.
Индијска књига Ајур Веда, написана 1800 година пре н.е, описује масажу као трљање и шампонирање које препоручују за оздравјење тела. У многим египатским, персијским и јапанским књигама помиње се добробит и корисност масаже
. Масажа с утрљавањем различитих етеричних уља или масти била је позната и у старој Грчкој. Још је Хомер описивао да је Цицеја мазао Одисеја различитим етеричним мастима.Терапеутску масажу први уводи Херодонас, Хипократов ученик, за лечење разних истегнућа.
Из древне Грчке масажа је пренета у древни Рим. Гален је многе проблеме мишића третирао масажом. Масажа је у древном Риму примењивана у медицинске, али и у војне и спортске сврхе, као и у свакодневном животу. Римљани су неговали хедонизам и све што је доносило угодност и пријало чулима.За разлику од древне Грчке и Рима. Европи масажа није била у широкој употреби све до почетка 19. века.У Средњем веку масажа није била популарна, јер је интересовање за људско тело и физичко здравље изгубило упориште у медицинским круговима. Срећом, са појавом Ренесансе вратило се интересовање за људско тело и његово здравље. Како је медицинска професија поново добила заслужено место, тако се и потреба за масажом поново вратила. Многи терапеути су је укључили у свој начин лечења. Метода Амброза Пара била је толико успешна да је он постао терапеут четворици краљева Француске. Терапеут Марије, краљице Шкотске успешно је 1566.године опоравио њено тело, употребом свог метода масаже. Сматрало се да је била врло болесна и очекивало се споро оздрављење.
Пер Хенрик Линг, Швеђанин, путовао је у Кину и вратио се у своју земљу са новим техникама масаже што је касније постало познато под именом Шведски третман покрета или Шведска масажа коју данас познајемо.
Без обзира на древно порекло ове методе, научно објашњење њеног дејства на људски организам није постојало све до друге половине 19. века, када долази до правог процвата примене масаже. Оснивачем савремене терапеутске масаже сматра се руски лекар Заблудовски, који је спровео истраживања о примени и дејству масаже, говорећи о њеном доприносу терапији и о томе када је треба примењивати.Шездесетих и седамдесетих година, масажа је постала снажан агенс за личну промену здравственог стања, захваљујући холистичкој и интуитивној техници масаже-повезивање ума, тела и духа.
Небојша Манчић
Масер-Физиотерапеут
Нема коментара:
Постави коментар